Стална је вредност једне државе ипак само у вредности њезиних грађана

Проф. Милан Јовановић Батут

У Србији први попис извршен је 1834.године, а засебан одељак за прикупљање статистичког материјала у Краљевини основан је 1862. (Јакшић, касније Богољуб Јовановић начелник). У делу Природни прираштај становништва Србије и његов биотички значај проф. Милан Јовановић Батут се запитао: Да ли је и колико на здравствено унапређење и бројно кретање нашег становништва утицало доношење Санитетског закона 1881. године?. Зато је посебно анaлизирао здравствено унапређење и бројно кретање нашег становништва последњих двадесeт година 19. века. Заузет другим пословима, а неко време спречен и болешћу, публиковао је ову расправу 1932. године.

О надрилекaрству и лекарској дужности некад

Свако лекарство које није засновано на доброј медицинској пракси је надрилекараство.

Ka novom horizontu – horizontu zdravlja

Treći put u medicini vodi ka horizontu zdravlja.

Kada o tome razmišljam čini mi se da se nalazim na nekoj planini u obliku trostrane piramide koja se prostire u pravcu sever – jug. Stojim na bilu ove planine okrenut ka jugu. Sa desne strane, ka zapadu, ka zalasku sunca je uvek sumoran, taman horzont boelsti, a ka istoku narumenjen skorim izlaskom sunca horizont zdravlja. Bilo planine na kojem stojim je horizont preventive, koja je postigla sve što je mogla boreći se uvek protivu bolesti i rizika po zdravlje, ali sa promeljivim uspehom jer je bolesti i dalje sve više i više.

PUTOKAZ NA TREĆEM PUTU U MEDICINI (1)

Rajacka škola zdravlja najveći deo svog sajta posvećuje promociji, unapređenju/poboljšanju zdravlja.

Polazeći od medjunarodnih konferencija unapređenja zdravlja i njihovih deklaracija, posebno do one održane u Alma Ati 1978. godine, a posle nje i u Otavi 1988. godine, od ovog clanka započinje objavljivanje delova Izveštaja Evropske komisije o Efikasnosti promocije zdravlja i njene uloge na javno zdravlje nove Evrope.

Проф. Милан Јовановић Батут и деца

       Проф. Милан Јовановић Батут (1847–1940), ненадмашни здравствени просветитељ, познат и признат у тадашњој Европи, а својим делима актуелан и данас, био је, не смемо то заборавити, корифеј педијатрије на овим просторима.

Dodonja

Kada sam ispričao nekim prijateljima da sam posetio najveću vračaru Negotinske krajine, živo su se interesovali da li u onome što ona radi zaista ima NEŠTO (moćno, magijsko) i da li ima uspeha u radu.

Nema ničega moćnog u smislu da može da pokrene nadprirodne sile i da uz pomoć njih nanosi štetu ljudima ili da im obezbedi sreću i napredak, ali može pokrenuti pojedinca, u pozitivnom i negativnom smislu, a kada je reč o tome da li može da pomogne odvogor  je, shodno prethodnom da POMAŽE I ODMAŽE.

ОТКИДАЊЕ ОД ЗАБОРАВА

 О подизању спомен обележја српској армијској болници у Апсалосу

          Обелодањивање чињеница из дневника оца српске ратне хирургије др Михаила Мике Петровића, књигом писца ових редова “У контејнеру” (2001, па 2004), а потом документарном телевизијском серијом у два наставка, под насловом “Легенда о Драгоманцима”, уродило је, осим осталог, тачним одређивањем места Прве хируршке пољске болнице Врховне команде у некадашњим Драгоманцима, данас Апсалосу. Најуређеније армијске болнице, по признању француских савезника, на Солунском фронту. Све је ту било импровизовано: пољски кревети, који су истовремено служили и као носила, пећи, чункови, осветљење, чак и специјални термофори за грејање рањеничких постеља. Требало је труда и живаца да таква болница настане, делом захваљујући добротворки контеси Шабан де ла Палис, делом упорности Петровића а и шачице његових сарадника.

Pismo prijatelju

Pišem ti i koristim naslov dela „Pisma prijatelju“ Lucija Aneja Seneke.

Povod je Nova škola zdravlja u Rajcu.

Nekoliko reči o Luciju Aneju Seneki.

U svim spisima, a pre svega u Pismima Luciliju on daje obilje dokaza o svom produbljenom poznavanju filozofije i nauka onog doba, kao i originalne etičke teorije i poglede. On stvara praktičnu filozofiju kao odgovor rimljanima na njihovo pitanje kako da žive i da umru. Ovo je ujedno bio odgovor na ogromnu prazninu koja je nastala posle tragične propasti grčkog logosa u mutnim koncepcijama orijentalnih naroda. Ovde mislim na period Platona i Aristotela. Taj vakum od petsto godina bio je dovoljno dug da se grčka filozofija ugasi i ne daje nikakav rezultat.

O Vaskrsu i zdavlju

Prvo da vam postavim jedno važno pitanje:

šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Kada znate šta da činite zašto, kada i kako, onda je lako.

Da pomognem ispričaću priču o Vaskrsu i zdravlju.

Esej o Novoj nauci stvaranja, rastu i razvoju potencijala čoveka

Evo novog Pisma prijatelju.

U njemu je Esej o Novoj nauci stvaranja, rastu i razvoju potencijala čoveka!

Malo sam zakasnio - tragao sam za najboljim načinom pisanja.
Mislim da je to esej. Čini mi se da on jedino može da povezuje sve oblasti, ličnosti... pa i mene samoga. Montanj kaže da je to „samootkrivanje i samodokazivanje individualnosti“. Sam Seneka svoje „ja“ povezuje sa nekom predstavom o čoveku uopšte, o potrebnom, uobičajenom i poželjnom „živi tako da ni sam sebi ne moraš da priznaš nešto što se ne sme poveriti čak ni neprijatelju“.