СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ

Мере које треба предузети у школама за време пандемије свињског грипа 2009. године*

Светска здравствена организација je 11. септембра 2009. године, објави-ла препоруке о мерема које могу бити предузете у школама да би се ублажиле последице пандемичног грипа Х1Н1.

Мере које треба предузети у школама за време пандемије свињског грипа 2009. године*

11. септембра 2009. године, Светска здравствена организација објавила је препоруке о мерема које могу бити предузете у школама да би се ублажиле последице пандемичног грипа Х1Н1.

Препоруке се ослањају на познате ситуације настале у више земаља захваћених овим грипом и на студијама о здравственим, економским и социјалним последицама које би настале затварањем школа. Препоруке произилазе из сигурног извора информација Светске здравствене организације, чланова који раде на изради математичком модела пандемије.

Како проистиче из чињеница насталих ових дана, школе играју важну улогу у смислу појачавања ширења пандемичног вируса, како у школи тако и у заједници изван ње. Ако се у школи јавила епидемија важно својство актуелне пандемије је да ниједна мера не може зауставити или ограничити даље ширење вируса у школама, које су погодно место за то.

Светска здравствена организација  препоручује примену серије мера које могу да се прилагоде епидемиолошкој ситуацији, расположивим ресурсима и друштвеној улози школе. Национални и локални ауторитети који доносе важне одлуке, одлучиће које мере треба предузети, како их прилагодити и применити.

Светска здравствена организација препоручује ученицима, наставницима и другом школском особљу који се разболе од свињског грипа да не долазе у школу ако се не осећају добро. Предвиђа се изолација из школе и чланова школског колектива који се разболе и уређивање простора у настави који због тога настане.

Школске установе треба да појачају хигијену руку и дисајних органа и да обезбеде набавку санитарних средстава у довољним количинама.

Затварање школа и обустављање наставе

Одлуке о евентуалном затварању школа у случају пандемије су веома сложено питање које зависи од ширине догађања. Светска здравствена организација не може формулисати прецизно препоруке за и противу затварања школа, примењивих у сваком појединачном случају.

Али ситуације кроз које су недавно прошле бројне земље, на северној и јужној хемисфери, математичко моделирање пандемије и искуства стечена у епидемијама сезонског грипа омогућавају да се дефинишу уопштене оријентације у том смислу.

Једна школа може бити затворена у смислу превентиве да би се смањило преношење вируса у установи и њихово ширење у њеној околини, истовремено има значај због апсентизма ученика и чланова школског колектива и немогућност похађања наставе.

Превентивно затварање школа има главни циљ, изричито у вези са здрављем, да успори ширење пандемије и да смањи број оболелих у одређеној зони у време трајања пандемије. То је нарочито важно у време врха епидемије, када је број оболелих највећи и када је здравствена служба потпуно заокупљена, или када потребе за лечењем оболелих превазилазe њене капацитете.

Успоравајући ширење вируса, затварањем школа добија се на времену које је потребно, да нека земља захваћена пандемијом искористи за припрему борбе противу свињског грипа, за снабдевање вакцином, лековима противу вируса и друге сврсисходне интервенције.

Најважније је затворити школе у правом тренутку. Студије базиране на математичком моделу пандемије показују да је најбоље школу затворити на почетку епидемије, а идеално би било затворити је пре него што се разболи 1% школске популације.

У оптималним условима затварање школе може смањити за 30% до 50% потребе за здравственом заштитом у време врха пандемије. Међутим, ако школе затворимо сувише касно, пошто је епидемија захватила школски колектив смањење ширења вируса настало затварањем школе биће врло слабо.

Државна мера затварања школа мора предвидети мере које би ограничиле контакт ученика када не похађају школу. Ако се ученици , окупљају као и када иду у школу, корист од затварања школа биће мала или никаква.

Трошкови и друштвени значај затварања школа

Када одлуче да предузму такву меру, здравствени и просветни ауторитети морају да буду свесни трошкова и њеног друштвеног значаја, који су често непропорционални  могућим добицима.

Главни трошак затварања школа настаје због апсентизма родитеља и старатеља који морају да одсуствују са посла и остану код својих кућа бавећи се децом. Према неким студијама, затварање школа може да повуче за собом одсуствовање са посла 16% запослених, што би требало додати на уобичајени апсентизам због болести. Међутим, ове појаве варирају значајно од земље до земље у функцији многих чинилаца и структуре запослених.

Парадоксално је да, ако затварање школа може да умањи ангажовање здравствене службе, може с друге стране да поремети основну здравствену заштиту јер велики број лекара и медицинских сестара имају децу која похађају школу.

Одлуке о затварању школа морају рачунати и на социјални аспект такве мере. Такве мере могу прекинути социјалне програме у школама које су од велике користи као што је исхрана у ђачкој кухињи и да натерају децу да остану код куће без надзора који су од пресудног значаја за здравље и благостање школске деце.

*Преузето са сајта Светске здравствене организације (www.who.int) .
Превео и припремио за сајт www.rsz.rs Др Петар Пауновић, учитељ здравља.