О надрилекaрству и лекарској дужности некад

Свако лекарство које није засновано на доброј медицинској пракси је надрилекараство.

                Давно је проф. Милан Јовановић Батут написао књигу Надрилекари (како глобе и варају народ). Његови поштоваоци попут Михајла Аврамовића, упућивали су му тим поводом  писма, честитке за такво штиво  и јавно рекли да је том књигом сам себи подигао споменик и да му други од других не требају.

                Књига је писана на основу ондашњих примера надрилекарства са прецизним навођењем имена а давани су и примери оглашавања у јавним гласилима тога времена.  Писац  истиче још једну горку истину:  Лекар који не лечи пацијента на начин како је прописано у званичној медицинској науци је надрилекар. Дакле, дођосмо до истине. Свако лекарство које није засновано на доброј медицинској пракси је надрилекараство.

                 Ондашња штампана јавна гласила неретко су покретали студенти медицине или лекари. Новине серпске из царствујушћег града Вијена (1813)  покренули су студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Кад је неколицина интелектуалаца ондашњег Београда договорила покретање листа Политика, један од њих, др Радивоје Вукадиновић, надену јој име Политика. Он и проф. Милан Јовановић Батут били су међу најстаријим сарадницима листа. Дакле, јавна гласила не само из области лекарства, често су покретали ондашњи лекари. Појединци од угледа и ауторитета.

                   Када су проф. Михајла Валтровића, оснивача археологије у нас питали ко ће да руковиди једним археолошким истраживањем од великог значаја кратко је рекао: Ствар разумевајући.

                     Многи државници у свету истицали су више од једно века уназад да заштита и унапређење  здравља  народа њихових држава представља њихову најважнију одговорност. Кад су др Јован Стејић и др Карло Пацек оснивали наш цивилни санитет истакли су да је чување здравља народа  дужност државе ... и да се политички интереси државе могу мењати али се не могу мењати у погледу чувања здравља народа.

                   Изведимо закључак:. Несавесно  лекарство је надрилекарство, лекари се морају ангажовати и у раду јавних гласила и то они од стручног ауториритета и моралног интегритета а држава независно од  тренутне политике најважније задатке бриге о здрављу народа треба да повери најстручнијим и најморалнијим из лекарског еснафа.

                                                                           др Славица Жижић Борјановић