O oснивању Српске књижевне задруге, улози лекара и награди за Књигу о здрављу
Оснивање Српске књижевне задруге (1892) у Београду и раније установљене Матице српске, прве установе култура у нас из Новог Сада (1826), представљало је велики културни и уопште друштвени догађај. Познато је да су некадашњи лекари учествовали у оснивању и раду многих просветних, културних али и државних институција. Овде смо истражили ко је од тадашњих лекара био међу оснивачима Српске књижевне задруге (СКЗ).
Међу седамнаест потписника првих Правила СКЗ од 16/29. априла 1892. тројица су била лекари–три доктора Јовановића: Змај, Морски и Батут. Остали оснивачи су или директно били повезани са просветом и културом као учитељи, професори гимназије и Велике школе или управници Народне библиотеке а била су и два државна секретара и секретар Министарства финансија. Наведени су редом како су се потписали на првим Правилима СКЗ.
Андра Гавриловић, професор гимназије (1864–1929);
др Војислав Бакић, професор Велике школе (1847–1929);
Данило Живаљевић, секретар Министарства финансија (1862–1934);
Јован Ђорђевић, професор Велике школе (1826–1900);
Живан Живановић, државни секретар (1856–1931);
др Јован Јовановић Змај, лекар (1833–1904);
Љубомир Јовановић, професор гимназије (1865–1928);
Љубомир Ковачевић, професор Велике школе (1848–1918);
Љубомир Стојановић, професор гимназије (1860–1930);
Милан Ђ. Милићевић, управник Народне библиотеке (1831–1908);
др Милан Јовановић Батут, лекар и професор Велике школе ( 1847–1940);
др Милан Јовановић Морски, лекар (1834–1896);
Пера П. Ђорђевић, професор гимназије (1855–1902);
Светислав Вуловић, професор Велике школе (1847–1898);
Светомир Николајевић, професор Велике школе (1844–1922);
Стојан Новаковић, државни секретар (1842–1915);
Урош Благојевић,учитељ (1875–1916).
Договори око формирања СКЗ најпре су вођени на састанцима у Српској академији наука (како се тада називала САНУ) а повремено и у приватном стану лекара и песника Јована Јовановића Змаја. Остало је забележено да је тада покренута акција за оснивање друштва које ће путем књига да допринесе ширењу опште просвећености и културе српског народа.
На упорно тражење Стојана Новаковића, историчара и будућег председника, прихваћено је име Српска књижевна задруга. Др Јован Јовановић Змај, песник и одличан цртач, предложио је да и Задруга има амблем као што га има Матица српска.Одабран је његов нацрт иницијала СКЗ као амблем који и данас обележава Задругина издања. Тада је договорено да СКЗ сваке године издаје једно коло са не мање од шест књига ни мање од шездесет штампаних табака. Изабран је формат књиге који је називан формат Задруге са до данас једноликим спољашњим обликом тврдих корица са енглеским платном, првобитном орнаментиком и Змајевим амблемом СКЗ. Задруга је 1. коло 1892. штампала у 5000 примерака са седам књига у време када су се дневне новине, и то оне најчитаније, штампале у 1000, највише у 2000 примерака.
У петом колу СКЗ 1896. штампана је и Књига о здрављу. Издање немачког Царског здравственог завода превео је на српски језик и приредио проф. др Милан Јовановић Батут, тадашњи професор Велике школе. У Књизи о здрављу су просто изложене поуке о чувању и неговању човечијег здравља,каже се у поднаслову и то је прва књига награђена из Фонда попа Михалаћа. Ово је први по реду фонд основан већ 30. августа 1892, када је син београдског свештеника Михаила Димитријевића, др Лаза М. Димитријевић, окружни физик у Ваљеву положио Задрузи 1000 динара и основао наречени фонд, да приходом од те суме Задруга сваке пете године награди по један спис. Тако је спроведено у дело прво завештање СКЗ. Фондови и завештања, док су постојали, били су од знатне материјалне помоћи за рад Задруге.
Године 2008. изашло је 100. коло Српске књижевне задруге заокружено са 677 плавих књига оивичених Задругином бордуром и оверено печатом–амблемом који је нацртао др Јован Јовановић Змај. Плавим очима српске књижевности назвао их је Бранко В. Радичевић о стогодишњици Задруге (1992). Вељко Пeтровић, књижевник је сведочио како су наши борци у свим ратовима носили собом, поред преобуке и војничког хлеба, покоју плаву књигу Задруге. У наше време Задруга је обележила две велике годишњице: сто година од оснивања (1992) и стото коло (2008). Траје и даље.
Можемо закључити да Српска књижевна задруга баштини значајно књижевно благо, у другом је веку свога постојања а некадашња три лекара међу оснивачима, забележени су у првим Правилима СКЗ али и на страницама књига првих кола Задруге. Најпре др Милан Јовановић Морски као писац приповедака С мора и са сува, друге по реду књиге штампане 1892, у години оснивања. У четвртом колу 1895. објављена су у другој књизи Друга певанија др Јована Јовановића Змаја, творца амблема задруге који траје до данашњих дана а у петом 1896. издата је Књига о здрављу, превод са немачком под уредништвом др Милана Јовановића Батута која је понела прву новчану Задругину награду.
др Славица Жижић Борјановић
|