Deklaracija SZO iz Alma Ate o primarnoj zdravstvenoj zaštiti*

12. septembar 1978.

Svetska konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, održana je u Alma Ati 12. septembra 1978. godine, naglašavajući potrebu hitne akcije svih vlada, svih profesionalca iz sektora zdravlja i razvoja, kao i svetske zajednice da bi se zaštitilo i unapredilo zdavlje svih ljudi u svetu akcije.

Integralni dokument

Deklaracija poziva na prihvatanje primarne zdavstvene čije bi spovođenje doprinelo obezbeđivanju do prihvatljivog nivoa zdravlja za svako ljudsko biće.

Evo tog teksta:

Svetska konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, održana je u Alma Ati 12. septembra 1978. godine, naglašavajući potrebu hitne akcije svih vlada, svih profesionalca iz sektora zdravlja i razvoja, kao i svetske zajednice da bi se zaštitilo i unapredilo zdavlje svih ljudi u svetu akcije.

Evo tog teksta:

I. Konferencija je snažno potvrdila da zdravlje koje predstavlja sveukupno stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja i ne sastoji se samo u odsustvu bolesti i nemoći, jeste fundamentalno pravo ljudskih bića, i da pristup najvišem mogućem novou zdravlja predstavlja ekstremno važan društveni cilj koji je u interesu celog sveta i pretpostavlja učešće brojnih socijalno-ekonomskih sektora koji su izvan samoga zdravstva.

II. Očigledna nejednakost koja postoji na nivou zdravlja kod različitih naroda, kao i između razvijenih i zemalja u razvoju, a čak i unutar pojedinih zemalja, postaje politički, društveno i ekonomski neprihvatljiva i predstavlja zbog toga predmet zajedničke brige svih zemalja.

III. Ekonomksi razvoj, zasnovan na novom medjunarodnom ekonomskom poretku, zadobija fundamentalni značaj ako želimo da svima pružimo najviši mogući nivo zdravlja i da premostimo rascep koji deli na zdravstvenom planu zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Unapređenje i zaštita zdravlja naroda predstavlja uslov bez koga nema ekonomskog i socijalnog napretka, ali su istovremeno značajni  i zbog njihovog doprinosa boljem kvalitetu života i mira u svetu.

IV. Ljudi imaju pravo i dužnost da individualno i kolektivno učestvuju u planiranju i realizaciji mera zdarvstvene zatite koje su njima namenjene.

V. Vlade imaju u odnosu a zdravlje svoga stanovništva odgovornost koju mogu ispuniti samo ako obezbede adekvatni društveni doprinos. Jedan od glavnih socijalnih ciljeva vlada, međunarodnih organizacija i čitave međunarodne zajednice tokom narednih decenija mora biti pružanje svim narodima sveta, do 2000-te godine, takvog nivoa zdravlja koji će omogućiti da vode socijalno i ekonomski produktivan život. Primarna zdravstvena zaštita je sredstvo koje će omogućiti da se taj cilj dostigne u okviru razvoja koji je  skladu sa socijalnom pravdom.

VI. Primarna zdravstvena zaštita predstavlja esencijalnu zdarvstvenu zaštitu zasnovanu na praktičnim metodama i tehnologijama, naučno vrednovanim i društveno prihvatljivim, koje su dignute na nivo univerzalne  pristupačnosti i pojedincima i porodicama u zajednici, svojim punim učešćem i cenom koju zajednica i dogovarajuće zemlje mogu prihvatiti u svakom stadijumu svoga razvoja, a u duhu lične odgvornosti i samoopredeljenja. Zdravstvena zaštita čini sastavni deo kako sistema nacionalnog zdravstva, čiji je ona stožer i središte, tako i ekonomskog i društvenog razvoja zajednice u celini. Ona je prvi nivo na koje pojedinci, porodica i zajednica ulaze u  kontakt sa nacionalnim sistemom zdravstva, približavajući koliko je to god moguće brigu za zdravlje mestima gde ljudi žive i rade, predstavljajući istovremeno prvi element kontinuiranog procesa zdravstvene zaštite.

VII. Primarna zdravstvena zaštita:

1.odražava ekonomske i socijalno-kulturne i političke karakteristike zemlje i zajednica iz kojih proizilaze i zasniva se na primeni relevantnih rezultata socijalno i biomedicinskog istraživanja, istraživanja o zdravstvenim službama, kao i na iskustvima javnog zdravstva,

2. ima za cilj da razreši glavne zdravstvene probleme zajednice, obezbeđujući službe za unapređenje, prevenciju, negu i rehabilitaciju koje su nophodne za ovakve ciljeve,

3. obuhvata najmanje: edukaciju u vezi sa zdravstvenim problemima koji se postavljaju kao i metode prevencije i borbe koje su primenjive u datom konekstu, promociju dobrih uslova ishrane, dovoljnog snabdevanja zdravom vodom za piće i osnovne mere izlečenja, zaštitu majke i deteta uz obavezno planiranje porodice, vakcinaciju protiv značajnih infektivnih bolesti, prevenciju i kontrolu lokalnih epidemija, lečenje tekućih bolesti i povreda i nabavku osnovnih lekova,

4. uključuje, osim sektora zdravstva, sve sektore i oblasti skopčane sa nacionalnim razvojem i razvojem zajednice, naročito poljoprivredu, stočarstvi, proizvodnju hrane, industriju, obrazovanje, stanovanje, javne radove i komunikacije, i zahteva koordinirano delovanje svih ovih sektora,

5. zahteva i podržava u najvećoj meri ličnu odgovornost kolektiva i pojedinca i njihovo učešće u planiranju, organizaciji, u funkcionisanju i kontroli primarne zdravstvene zaštite , izvlačeći najveći mogući deo iz lokalnih, nacionalnih i drugih resursa, i podržavajući u tom cilju, odgovarajućom edukacijom, sposobnost zajednica da se uključe u ovaj program,

6. mora biti podržana od sistema orijentacije sredstava u celini, funkcionalno i uzajamno, da bi se stiglo do progresivnog poboljšanja kompletnih medicinsko-zdarvstvenih službi pristupačnih svima, a koje pritom daju prednost najugorženijima,

7. poziva na lokalni nivo, ali i na nivo službi koje brinu o zaposlenima u zdravstvu – lekarima, sestrama, babicama, pomoćnom osoblju i društvenim činiocima,  zavisnosti od slučaja, kao i , ako je to potrebno, tardicionalnim – lekarima, koji su svi spremni, socijalno i tehnički, da rade ekipno i da odgovore na zdravstvene potrebe izražene u zajednici.

VIII. Sve vlade moraju da, a nacionalnom planu, ustanove politiku, strategije i planove delovanja koji će imati za cilj da uvedu i održe primarnu zdravstvenu negu u sveukupni nacionalni zdravstveni sistem, kao i da koordiniraju zdravstvenu zaštitu sa delovanjem drugih sektora. U tom smislu, biće neophodno da se potvrdi politička spremnost da se mobilizju resursi zemlje i da se racionalno iskoriste spoljašnji raspoloživi resursi.

IX. Sve zemlje moraju da sarađuju u duhu solidarnosti i javnih službi  u korist primarne zdravstvene zaštite primenjene na njihovo celokupno stanovništvo, pošto pristup neke populacije iz date zemlje zadovolajvajućem nivou zdravstvene zaštite mora da zanima direktno i druge zemlje koje  tome sagledavaju vlastiti interes. U tom kontekstu razvojni fondovi i Svetska zdravstvena organizacija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti predstavljaju solidnu osnovu za budući razvoj i realizaciju primarne zdravstvene zaštite u celom svetu.

X. Celokupno čovečanstvo moći će da dosegne do prihvatljivog nivoa zdravlja do 2000-te godine ako se kompletnije i efikasnije budu koristili svetski resursi čiji se danas značajni deo troši na naoružavanje i ratne suklobe. Jedna autentična politika nezavisnosti, mira, popuštanja zategnutosti i razoružanja mogla bi i morala bi da omogući oslobađanje dodatnih resursa, koji bi se veoma korisno mogli upotrebiti za mirovne svrhe, i pre svega za ubrzani ekonomski i društveni razvoj, u okviru koga bi, primarna zdravstvena zaštita, kao esencijalni element,. morala dobiti deo koji joj pripada.

…………………………………….

Medjunarodna konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti zahteva da se odmah i hitno, započne na nacionalnom i internaconalnom planu, efikasna akcija koja bi imala za cilj razvoj i primenu primarne zdravstvene zaštite u celom svetu, a naročito u zemljama u razvoju, u duhu tehničke saradnje i novog ekonomskog  svetskog poretka. Konferencija poziva fondove za razvoj i Svetsku zdravstvenu organizaciju i druge međunarodne organizacije, finasijske institucije, sve profesionalce u zdravstvenoj zaštiti i skupštinu svetske zajednice  da podrže na nacionalnom i internacionalnom planu razvoj primarne zdravstvene zaštite i nju podstaknu tehnički i finansijski, posebno u zemljama u razvoju.

Konferencija ohrabruje sve da sarađuju, da uvedu, razviju i održe primarnu zdavstvenu zaštitu u skladu sa duhom i slovom predstavljene Deklaracije.

* La sante, Usage et enjeux d’une definition, “Prevenir”, No 30, Paris 1996.