Tokom vremena, na raznim predavanjima, seminaraima i radionicama o zravlju, posebno na osnovu iskustva stečenog u realizaciji Jugoslovenskog projekta „Zdrava škola“ pokazalo se da bi definisanju i bližem određenju značenja pojma zdavlje doprinela pogodna didaktičku forma.

Tako se došlo do ideje da bi zdravlje mogla biti prirodnost organizma, složena prirodna pojava koja se od sirovina za proizvodnju života i zdravlja, pod uticajem okoline i pod kontrolom programa života zapisanog u genima, svakodnevno samostvara u telu ljudskih bića od rođenja do smrti. Iz didaktičkih razloga njena celovitost i sveukupnost mogla bi se najlakše shvatita ako bi se svekoliko ispoljavanje zdravlja grupisalo u sedam dimenzija, poput sedam latica nekog prelepog cveta gde svaka od latica čini po jednu dimenziju zdavlja.

Imajući u vidu sve što je pomenuto mogli bi pobrojati sledeće dimenzije zdravlja:

-         fizičko zdravlje,
-         psihičko, emocionalno zdravlje,
-         mentalno zdravlje,
-         duhovno zdravlje,
-         socijalno zdravlje,
-         prekognicija, telepatija
-         snovi 

Jedna od sedam latica prlelepog cveta – zdravlje je fizičko zdravlje.To je dimenzija zdravlja gde se na različite načine ispoljava zdravlje zdravog tela ljudskog bića. Najčešće se fizičko zdarvlje smatra – zdravljem. Ono se sastoji od sposbnosti kretanja, savijanja, uspravljnaja, skakanja, plivanja, ronjenja, skijanja, disanja, jedenja, vršenja nužde, mokrenja, znojenja, kijanja, kašljanja, umivanja, staranja o samom sebi, rada, sposobnosti da slikaš, pišeš, muziciraš, učestvuješ u sportovima, rekeraciji  i napornim aktivnostima i mnogih drugih sličnih, životu i zdravlju svrsishodnih sposobnosti izvođenja svakodnevnih aktivnosti koje mogu biti ostvaruješ zahvaljujući zdravom telu.  

Druga latica je emocionalno, psihičko zdravlje, sposobnost proizvodnje i ispoljavanja pozitivnih osećanja i rukovanje sa njima. Uprkos svemu reč je o spobnostima koje su često nejasnih psihičkih tvorevina, neuhvatljivih i teško podložnih analizi, izvan voljnih i nagonskih uticaja. Pozitivna osećanja, manifestacija zdavlju su doibro raspoloženje, zadovljstvo, radost, nežnost, vedrina, polet, optimizam, samopouzdanje, smirenost, olakšanje, sreća, ali i mnoga druga u vezi sa porodicom, bogom, domovinom, radom, uživanjem i t d.      

Treća latica cveta – zdravlje, je mentalno zdravlje, dimenzija ispoljavanja sposobnosti učenja, zapamćivanja, reprodukcije naučenog, analiza naučenog i sposobnost pravilnog izbora i inteligentnih rešenja naučnih i životnih problema i zagonetki, sposobnost apstrahnog mišljenja i sinteza, to je dimenzija svesti, razuma, pameti i uma. Ovde spada i sposobnost shvatanja prostora i vremena.  Osnove svega pomenutog čine sposobnosti osećaja, opažaja, predstave i misli jednog ljudskog bića. Zdravo ljudsko telo ima sposbnost osećaja za svetlost i boje, tonove, slano, ljuto, slatko i kiselo, toplo i hladno, a i za glad, žedj, umor, seksualno uzbuđenje i dr.    

Četvrta latica prelepog cveta – zdravlje, je duhovno zdravlje.Sasvim j suvišno i nepotrebno određivati redosled pojedinih dimenzija zdravlja, sem u didaktičke svrhe, ali bi se moglo smatrati propustom ako se ne bi reklo da je duhovno zdravlje integrišuća energija koja je nadređena svim drugim dimenzijama zdravlja i objedinjujuća. To je duša ljudskog bića koja se razlikuje od jednog do drugog, i koja ga razlikuje od drugih živih bića. „Duša je svesnost ... koja se opažajno uočava u svetu – somatskim propratnim pojavama( o kojima je bilo reči), kazuje šta misli i razmišlja, odražava se preko stvorenih dela... Duša je postojanje u ovom svetu, ... celovitost sastavljena od unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta.(Jaspers)“  Duhovno zdarvlje je sposobnost čoveka da bude – čovek. Kada je reč o duhovnom zdravlju treba imati, pre svega, jednu od sposobnosti zdravoga čoveka – zdravu maštu. Od nje će zdravo ljudsko biće proivesti u sebi veru u samog sebe, u druge ljude, u prošlost, sadašnjost i budućnost, nadu u progres u bolje sutra, i ljubav koji prožima život duhovno zdravih ljudi. Ovu dimenziju zdravlja sačinjava snop sposobnosti ljudskog bića da proizvodi volju i moral koji su osnove čovečanskog ponašanja čoveka. Postoji veliki broj sposobnosti kojima se ispoljava ova dimenzija zdravlja. Pomenuću samo neke: sposobnost da se postupa, zahvaljujući volji, skladno sa moralnim principima od kojih najveći broj čine deset božjih zapovesti, za pokajanje i molitvu, zatim hrabrost, upornost i izdržljivost u rešavanju životnih pitanja, osećanje lepog, dobrota i sve ono pozitivno što one sa sobom donose i td. 

Peta latica cveta zdravlje je - socijalno zdravlje. Nju čine sposobnosti zdravog ljudskog bića da živi uspešno u porodici, radnoj organizaciji, u okruženju sa komšijama, u široj zajednici i državi sarađujući sa drugim ljudima. U ovoj dimeniziji zdravlja stvaraju se i koriste sposobnosti ljudskog bića za govorom i drugim oblicima svrsishodnih načina komunikacije, sposbnost za razumevanjem drugih, podržavanjem, učestvovanjem u javnim manifestacijama, (običaji, razne vrste udruživanja radi javnih aktivnosti, rekreacije i sporta). Od ovih sposobnosti pojedinaca koji čine neku društvenu zajednicu, porodicu, radni kolektiv i drugu, zavisi javno zdarvlje u formi tz. Socijalnog kapitala, gde u svakodenvnom životu tu vrstu socijalnog zdavlja nalazimo pod vidom – sloge. 

Šesta latica cveta zdarvlja bili bi  - snovi. Snovi su odškrinuta vrata podsvesnoj sferi duše koji su od velikog značaja za svakog čoveka, posebno za one koji im pridaju pažnju. Najveći broj ljudi svoje snove sanja i doživljavaju sami, o njima ne govore drugima I zaboravljaju ih. 

Sedma latica predivnog cveta zdarvlja su prekognicija i telepatija, parapsihološki fenomeni, još uvek nedovljno ispitana I obavijena velom tajne. Na kraju ove priče o zdravlju treba reći da je zdravlje celovita pojava koja se tokom života ispoljava u formi mnogobrojnih fenomena, često neprepoznatljivih ljudskom biću, najviše zbog nepoznavanja svoga tela čiji je ono proizvod. Zdravlje treba održavati i unapređivati svakodnevno, mnogobrojnim, raznovrsnim svrsishodnim aktivnostima, koje obezbedjujući olidno zdravlje obezbedjuju i dug život. Bez obzira da li znamo šta čini naše zdarvlje ili samo naslućujemo gde se ono stvara I nalazi, moramo ga tražiti u okvirima koje čini nae telo I u okviru života svakog pojedinca. A to znbači ako hoćemo znati šta je zdravlje, potrebno je znati i šta je život, a samim tim i šta je čovek. Da li od tog teškog i složenog zadatka treba odustati?   Naprotiv?Lekari danas, možda pre ostalih, kao i svi drugi koje zdravlje interesuje treba da tragaju za zdravljem isto toliko koliko tragaju za boelstima, lekovima i lečenjem. 

Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja