PITOKAZ NA TREĆEM PUTU U MEDICINI (2) 

(nastavak teksta)

(U ovom delu nastavka objavljujemo delove o Političkim izazovima koji se odnose na: probleme starenja i probleme duševnih bolesti medju stanovništvom)

ŠTA POKAZUJU ANALIZE?

Politički izazov 1. Problem starenja

1. Nesposobnost starih ljudi učestvuje u troškovima od 50% zdravstvene zaštite u zemljama Evropske unije. Za Evropu novog milenijuma, izazov se sastoji u kanalisanju energije i iskustva tog sektora koji je važan za društvo. Da bi sačuvali dobro zdravlje treba starima omogućiti da nastave da doprinose razvoju i blagostanju u zajednici gde žive. Mnogobrojna istraživanja potvrđuju da se  pokazalo da to stari priželjkuju.

Mnogi programi promocije, unapređenja/poboljšanja zdravlja, posebno usmereni na tu grupu stanovništva pokazuju da oni ne samo da ona obezbeđuju zdravlje starih ljudi, nego je od koristi i da se sačuva način života starih osoba za duže vreme. Umesto da stare posmatramo samo kao demografsku pojavu koja opterećuje politiku,  oni koji donose odluke formulisaće politiku i pokrenuti akcije koje će prepoznati, preciznije odrediti i poboljšati društvenu ulogu starih osoba zvanično i formalno.

2. Ekonomski i socijalni komitet, Evropski parlament i Evropska komisija postavila je upravljanje humanim resursima starih osoba na prioritetno mesto. Podaci iz jedne studije koja se odnosi na celu Evropu o starim osobama u uzrastu između 60 - 69. godine, koja je sprovedena u koordinaciji Svetske zdravstvene organizacije i Evrope, pokazuju značajno odstupanje od stanja zdravlja tokom jednog desetljeća u vezi sa nesrećama u saobraćaju, povredama i hroničnim oboljenjima koje se događaju u svakodnevici kao i poremećaja sluha, upotreba lekova, upotreba sredstava za spavanje i korišćenje razbih drugih pogodnosti.

3. Ključ zdravlja starih je da započnu vrlo rano da rade na poboljšavanju zdravlja i da prihvate poruke u vezi sa zdravljem u svakodnevnom životu. Potrvđeno je uz pomoć naučnih dokaza da je 50. godine predstavljaju  period života, u toku kojih je program fizičkih aktivnosti najkorisniji. Redovno fizičko vežbanje pomaže regulaciju šećera u krvi, pospešuje dobar zdravotvoran san i funkcionisanje srca i krvnih sudova, pomaže da se sačuva fizička samostalnost u starijem dobu i poboljšava uspostavljanje kontrole nad pokretljivosti, smanjujući rizik od padova, uz istovremeno poboljšanje funkcije pamćenja i duševnog zdravlja. Uticaj na društvo promocije zdravlja se pokazuje takođe jer populacija starih osoba osteje aktivna i produktivna dugo, a smanjuju se i troškovi zdravstvene zaštite za lečenje i negu starih ljudi. Političari moraju da garantuju da stare osobe mnogu ostati  aktivne, kao ljudi koji žele da doprinose društvu i da mogu to da ostvare, kao i da se njima da podrška u tom smislu stvori pozitivna slika i aktivan odnos  prema starenju.

4. Stara populacija lošeg zdravlja može brzo potrošiti postojeće resurse. Podaci pokazuju da podrška zdravom načinu života ljudi u odmaklom životnom dobu je direktno vezana za dobit u vezi sa zdravljem. Pokazalo se da ne nedostaju sredstva koja bi poboljšanja zdravstveno stanje i nesposobnost starih, zahvaljujući  prilagođenoj zdravstvenoj i socijalnoj politici.

5. Starim osobama se mora ukazati prilika da istinski odaberu ono što njima omogućava da zdravo žive, ono što će smanjiti troškove u vezi sa nesposobnošću. Da bi se to postiglo, režim penzionisanja mora da se suoči sa obezbeđenjem odgovarajućih penzija. Drugi podaci pokazuju da obezbeđenje zdravstvene službe i socijalne zaštite na komunalnom nivou poboljšava kvalitet života starih ljudi i smanjuje nesposobnost i potrebu za boravkom u institucijama za stare.

6. Režim zdrave ishrane starih  ljudi doprinosi dobiti u vezi sa zdravljem. Međutim, osobe sa malim primanjima, veoma stare osobe i one koje boluju od hroničnih bolesti i stari ljudi posebno izloženi rizicima oboljevanja od raka zahtevaju angažovanje po prioritetu.

7. Pokazalo se da se depistaža i rano otkrivanje raka dojke dobro odražava na odnos između ulaganja i efikasnost promocije zdravlja sve do 74. godine života kod žena.

8. Kada je reč o ciljevima u pogledu navika u ishrani, nivo aktivnosti i stepen nesposobnosti moraju biti utvrđeni i praćeni u odnosu na njihov način života.

   Politički izazov 2. Izbrisati senku duševne bolesti

1. Mnogobrojni glavni uzroci morbiditeta u Evropi i u svetu, povezani su sa lošim duševnim zdravljem, počev od benignih formi depresije do složenih psihijatrijskih poremećaja zdravlja. Postoje dokazi da između 15 i 20% odraslih pate od nekog oblika duševnog poremećaja. Između 17 i 22%  adolescenata mlađi od 18 godina imaju afektivne poremećaje a 1 od 5 tih mladih ljudi leče se zbog toga.

2. Posledice lošeg duševnog zdravlja ispoljavaju se upotrebom alkohola i droge, kroz nasilje prema drugima i samopovredjivanje, uključujući tu i samoubistvo. Senku koju na društvo bacaju duševne bolesti i njihove posledice sada su shvatljivije. Da bi se vodilo računa o tim problemima  bilo bi potrebno znatno poboljšati njihovo otkrivanje i sprovesti najozbiljnije lečenje: dakle istraživanje je pokazalo da unapređivanje mentalnog zdravlja, ima ulogu, u prvom planu, da smanji lične i društvene izdatke koje stvara rđavo mentalno zdravlje. Takvu ulogu bi trebalo proširiti strategijom unapređivanja/poboljšanja  duševnog zdravlja.

3. Mnogobrojna istraživanja pokazuju da strategije promocije zdravlja smanjuju depresiju i ublažavaju intervencije u smislu pomoći porodici da se smanji agresivno ponašanje u porodičnoj sredini i probleme u učenju male dece. Uopšteno posmatrajući, stvarale su pogodnu sredinu u kojoj deca mogu da rastu i da postanu pozitivni i odgovorni građani. Moguće je značajno smanjiti (do 50%) zlostavljanje dece i smanjiti u registru broj dece obuhvaćene zaštitom (41%).

4. Drugi programi promocije zdravlja prikazuju društveni napredak u vezi zdravlja, naročito smanjenje trudnoća kod adolescentkinja, smanjenje incidence HIV+ i SIDA-e  i drugih bolesti koje se prenose polnim putem. Oni se upravo sreću u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Programi koji se odnose na zdravlje u prenatalnom periodu doveli su do smanjenja skoro za 75%  prevremene porođaje, broj beba sa malom telesnom težinom na rođenju (što eliminiše probleme koji nastaju zbog toga kasnije u životu), i bebe sa oštećenjima mozga na rođenju.

5. Samoubistvo je česta posledica duševne bolesti. Ono je razlog očajanja porodice u kojoj se desilo, patnje poznanika i kolega obolelog. Ono je istovremeno i rasipanje ljudskog potencijala. Strategije promocije zdravlja pokazale su koliko su efikasne u tom domenu. Jedan pedagoški švedski program (nordijske zemlje objavljuju jako pozitivne rezultate promocije zdravlja u raznim sektorima) smanjio je stopu samoubistva sa 19,7 slučajeva na 100.000 stanovnika na 7,1 samo posle tri godine. Važan  ekonomski efekat postignut je programom smanjenja broja dana boravka u bolnici bolesnika na lečenju za 70%,a drugi programi su smanjili prepisivanje sredstva za umirenje i antidepresore.

6. Oni koji donose važne odluke u društvu brzo su uvideli da duševne bolesti koštaju veoma mnogo. Troškovi su stalno u povećanju a povećaće se naglo u onoj meri koliko su političari u zajednici, uračunavajući tu i troškove nege, uspeli da sagledaju sve dimenzije obolelog ljudskog bića u njegove bezbednosti u zajednici. Ne bi trebalo podceniti ono što zajednica čini intervenišući u korist duševnog zdravlja, jer postoje efikasni programi vezani za pojedine grupe u zajednici.

7. Programi promocije, dobrog unapređenja/poboljšanja duševnog zdravlja koji se sprovode u školskoj sredini donose jasne dokaze poboljšanja učenja, smanjenja  stope napuštanja škole, i druge dodatne prednosti na planu zdravlja koje se mogu meriti odricanjem od pušenja duvana, smanjenjem upotrebe psihoaktivnih supstanci, smanjenjem društvenih uticaja na trudnoću adolescentkinja, i nezaštićenih polnih odnosa. Programi mentalnog zdravlja u radnoj sredini postigli su isto tako merljive rezultate. Studije su pokazale da napredak nije samo postignut u smislu poboljšavanja zadovoljstava profesijom i smanjenju stresa, nego su programi pomogli onima koji su ostali bez posla da se brže ponovo zaposle, i da se umanji broj dana provedenih na bolovanju aktivne populacije.

8. Efikasni programi unapređenja mentalnog zdravlja mogu biti prošireni na celu Evropu, a sadrže i smernice za efikasno rukovanje sa njima.