Проф. Милан Јовановић Батут и деца

       Проф. Милан Јовановић Батут (1847–1940), ненадмашни здравствени просветитељ, познат и признат у тадашњој Европи, а својим делима актуелан и данас, био је, не смемо то заборавити, корифеј педијатрије на овим просторима.

          Матица српска из Новога Сада је 1877.  наградила и објавила његово дело Здравље и напредак наше деце а предговор је потписао бечки студент медицине Милан Јовановић фебруара 1876. године. Сарадња се наставила кад је дипломирao објављивањем едиције Књига за народ.  Говорио је : Детињство и нега наша за време детињства–то су шине по којима ће после ватрена кола живота да јуре. Родитељску љубав пренео је на супругину рођаку коју је одгајио до удаје и сестриног унука др Љубомира Недељковића. Године 1927. о 80. Батутовом рођендану честитао му је Кабинет министара изразивши велико поштовање и захвалност за све што је учинио за наш народ. Сестрин унук ухватио га је за браду, пољубио и пожелео да доживи 90. Духовити професор и његов деда шеретски му је одговорио : Гле ти њега, само деведесет. Бог је милостивији, даће он и више. И даде му 93.

         Као млад лекар радио је две године у Црној Гори и истраживао здравље народа. Известио је о забрињавајућем стању здравља одраслих али  и деце. У то време харала је туберкулоза, сифилис, маларија и  трахом. Батут је лечио, анализирао  здравље народа, проучавао  народни језик и обичаје како би проникао у суштину народног схватања здравља и болести, лечења и удела надрилекарства и других опасности које су се надвиле над сиромашан и непросвећен народ.

       О Светом Сави 1940. кад је Батут давао свој последњи интервју за наше новине поручио је да замера тадашњим лекарима да недовољно обраћају пажњу на психичко стање здравља деце. Подсећао је на оно што га је руководило у борби и бризи за бољи и здравији живот деце: Дете је као биљка; развија се према атмосфери у којој дише. Стварати према природи згодне прилике, а уклањати неприлике значи: дете неговати и подизати.

         Схватајући величину и значај проф. Милана Јовановића Батута Чеси 1938. изнеше инсигнија са Карловог универзитета и донеше у Београд њему у част да чин уручења почасног доктората у Капетан Мишином здању буде истоветан са чином у Прагу. Ово је јединствен случај у шестовековној историји једног од најстаријих универзитета у Европи.  Назваше га патријархом здравствене културе. Великог добротвора нашег народа и пријатеља деце зато не смемо заборавити.