Definicija zdravlja, prema Enciklopediji Britanika

"Zdravlje ljudskih bića, može se sagledati kao stepen sposobnosti: fizičke, emocionalne, mentalne i društvene, koja kod pojedinca  istrajava u uskladjivanju sa životnom okolinom."

"Takva definicija, jedna od mnogih koje su moguće, ima svoje mane. Prilično krhki pojedinac koji ostaje „dobro“ unutar svoje redovne okoline, tokom njegove ili njene egzistencije, može podleći srčanom napadu usled napornog čišćenja snega nakon vejavice; ili stanovnik koji živi pored morske obale može da promeni stanište i preseli se u svoj nov dom u planini, gde atmosfera sadrži manji procenat kiseonika i da tada pati od kratkog daha i anemije dok se njegova crvena krvna zrnca ne adaptiraju na nadmorsku visinu u koju se preselio. Tako da, čak, ovom defincijom, koncept zdravlja mora uključiti neke mogućnosti promene životne okoline.

Loše zdravlje može biti definisano kao prisustvo bolesti, a dobro kao njeno odsustvo – naročito odsustvo kontinuirane bolesti, zato osoba pogođena iznenadnim napadom bolesti, na primer, ne mora da smatra da je izgubila dobro zdavlje kao rezultat takvog nesrćenog događaja. Isto se može primeniti i na trudnu ženu, savršeno zdravu posle podne i uveče, ali koja pati od jutarnje slabosti po nekoliko sati, svakog dana, posle buđenja.

U stvari postoji široko varijabilno područje između zdravlja i bolesti. Samo nekoliko primera je potrebno da ilustruje ovu misao:

(1) Fiziološki je normalno za pojedinca da 15 do 20 minuta nakon jela ima visok nivo šećera u krvi, međutim ako nivo šećera u krvi ostane dva sata kasnije, ovo stanje se smatra nenormalnim i može da ukaže na šećernu bolest.

(2) Zdravi pojedinac može da pati od alergije na pojedinačnu specifičnu supstancu, verovatno još od ranog detinjstva. Ako nikada više ne dođe u kontakt sa antigenom koji izaziva alergiju i svi ostali faktori ostaju normalni, on će ostati u tom stanju zdravlja. Međutim, ako ta osoba opet dođe u kontakt sa tim alergenom, čak i 20 ili 30 godina kasnije, može da pati u rasponu od blage alergijske rekacije – prosti osip – do ozbiljnog anafilaktičkog šoka, kome, ili čak i smrti u zavisnosti od okolnosti.

(3). Izrazito zdrava osoba može da podnese relativno veliku količinu alkoholnog pića. Pošto alkohol stigne do izvesnih nivoa u njenom krvotoku, ona pokazuje  promene  ponašanju pa se njeno stanje tretira kao intoksikacija. U toku tog vremena, i obično, ujutro posle, takva osoba se može smatrati u dobrom zdravstvenom stanju. Ista može ponovo zadobiti svoje normalno zdravlje za nekoliko dana ili manje, ali često ponavljanje ove situacije ili dnevno uzimanje velikih količina alkohola, čak i kada se ne pokazuju značajne promene u ponašanju ili efekti alkohola na organizam, neumitno menjanju stanje dobrog zdavlja u loše zdravlje – ponekiput nepovratno. Tako može da se vidi, da za razliku od bolesti koja je često prepoznatljiva, jasna i lako definisana, zdravlje je nekako nebulozno stanje, pa se prema tome teško definiše.

Šta više, fizičko stanje i zdravlje nisu sinonimi. Visoki košarkaš može biti u odličnoj fizičkoj kondiciji (iako je van obsega normalnosti za visinu) ali može odnosno ne mora biti dobrog zdarvstvenog stanja – zavisno, na primer od toga, da li je žrtva gripa. Jednoruki gimnastičar, klizač slep za boje ili pijanista rođen slep mogu biti dobrog zdravlja, ali da li su oni u dobroj fizičkoj kondiciji? To ponovo zavisi od definicija, a definicije variraju.

Postoji još problema u difinisanju ljudskog zdravlja. Recimo osoba može biti fizički jaka, otporna na infekcije, sposobna da se uskladi sa fizičkim poteškoćama i drugim svojstvima okoline koja je okružuje, a još uvek se može smatrati nezdravom, ako je njeno mentalno stanje, mereno njenim ponašanjem – neuravnoteženo. Šta je to mentalno zdravlje? Neko kaže da je neka osoba mentalno zdrava, ako je u sanju da funkcioniše razumno dobro. Drugi drže da je osoba mentalno zdrava, ako je njeno ponašanje isto kao ponašanje većine njenih kolega. Treća grupa pravi poređenje sa idealnim; prema tim lekarima mentalnom zdravlju se može pristupiti, ali ne i zadobiti. Drugi koncepti naglašavaju promene u ponašanju osobe koja zauzima mesto u pasažu vremena kao kriterijumu njegovog mentalnog zdravlja.

Licem u lice sa ovom konfuzijom, verovatno je najkorisnije definisati zdravlje kao dobro ili loše u terminima koji se mogu izmeriti, interpretirati u odnosu na sposobnost pojedinca u vreme merenja da funkcioniše na normalan način i u odnosu na izvesnost postojanja bolesti. Ova merenja se mogu naći u tabelama „normalnih vrednosti“ štampanih u udžbenicima kliničke medicine, dijagnozama i drugim referncama ovog tipa. Kada se pojedac podvrgne  ispitivanju svog zdravlja, to spitivanje uglavnom uljučuje serije testova. Neki od tih testova su više opisni nego kvantitatvni i mogu indikovati prisustvo bolesti kod naizgled zdrave osobe. Takvi testovi uključuju elektrokardiogram radi otrkivanja nekih vrsta srčanih oboljenja, elektromiogram za primarne mišićne poremećaje, testove jetre i žučne kese i mnogo tipova X zraka i tehnika za određivanje bolesti i poremećaja unutrašnjih organa. 

Druge vrste testova daju numeričke rezultate (ili rezultate koji se mogu tretirati kao numeričke vrednosti – kao što su fotometrijske kolor determinacije) koje ispitiač može da interpretira. To su fizički  i hemijski testovi, ujljučujući testove krvi, mokraće i analize cerebralne spinalne tećnosti. Rezultati ovakvih testova se upoređuju sa normalnim vrednostima te na taj način lekar dobija sliku zdravlja njegovog pacijenta, i ako su vrednosti normalne, lekar se odlučuje za poboljšanje zdravlja pacijenta.

Glavna poteškoća u inerpretaciji ovih rezultata je u biološkoj varijabilnosti. Skoro bez izuzetka, ove normalne vrednosti za varijable su sredstva ili podešena sredstva merenja za velike grupe. Da bi se dao značaj tim vrednostima, odatle češća upotreba svetskih standarda nego što je normalno kod njihovog opisivanja – oni se moraju smatrati da stoje negde blizu centralne tačke oko 95% obsega, na primer tzv. uobičajeni obseg ili, sa rezrevama, obseg normalne vrednosti do gornje i donje granične vrednosti Tako 2,5% ispod donje granice i 2,5% iznad gornje granice 95% obsega se smatraju područjima normalnosti ili, možda bolesti. Neka  područja imaju široke 95% obsege kao, na primer, krvni pritisak i kao takva mogu znatno varirati u roku dana (u toku vežbanja, srdžbe ili straha) i ostati unutar opsega normalnosti. Temperatura tela pojedinca, na primer retko varira (ako se uzima na istom anatomskom mestu) za više od 1 stepena (od vremena ustajanja do vremena odlaska na spavanje) a da se pri tome ne uzima kao inidikacije infekcije ili neke bolesti."

                                                   Sa enleskog preveo:

                                                   Miroslav Piljušić, profesor         

                                                   engleskog jezika