Lekari Timočke krajine krajem XIX veka na osnovu konduit-lista

Dr Petar Paunović, Rajac

Tokom istraživanja u Istorijskom Arhivu Srbije u Beogradu došao sam do izvesnog broja konduit listi lekara na području Timočke krajine krajem XIX veka koje u ovom radu prikazujem. Drugi podaci u pomenutim dokumetima poslužili su za ilustraciju njihovog života i rada na ovom području.

 I

Konduit liste su predstavljale zvanične, državne papire u koje su predpostavljeni ubeležavali radne podatke o sreskim i okružnim fizikusima. One su bile neka vrsta karaktreistike lekara, a popunjavalo ih je načelstvo u kojima je lekar obavljao svoje dužnosti. Da bi bilo jasnije šta one predstavljaju u nastavku teksta dat je primer konduit liste drugog okružnog lekara u Knjaževcu:

“Konduit-lista za godinu 1844. okružnog lekara u Gurgusovcu magistra hirurugije Josif Šauengela...

1.Zvanje: Okružni lekar okruga gurgusovačkog

2. Ime: Josif Šauengel

3. Odakle je rodom: Iz Vršca vermeđe Temišvarske u Cesariji

4. Koliko je godina star: 29

5. Jeli oženjen: Jeste

6. Ima li dece i koliko: Dece nema

7. Gde je Nauke, osobito lekarsku svršio i kakvu Diplomu ili kakav dokument za to ima: U pešti lekarsku Nauku svršio je i na takovu diplome ima, jednu za lečenje Naroda, a drugu za lečenje Marve zovomu  veterinarije od Univerziteta Peštanskog 3. Julija 1836. god. ima

8. Je li gde služio, ili vizitirao i koliko godina: Po kazivanju njegovom da je u Biletu verneđe Torantalske 4 godine kao honorar. Hirurg služio u Cesariji.

9. Kada je u sadašnju službu stupio: 23 oktorija 1843 postavljen je i tada je dužnost Okružnog lekara stupio

10. Koliko godina služi svega u Srbiji: Najpre po kazivanju njegovom štabs-hirurg u voenoj službi 4 godine a sada kao okružni lekar 7 mci, svega 4 godine i 7 mci kako služi

11. Koje jezike govori: Nemecki,  Srbski, Madžarski i Vlaški.

12. Zna srpski govoriti, čitati i pisati...prilično zna

13. Raspitujeli i ispitujeli pojavljujuće bolesti među meštanima i u Narodu: stara se, no u tome slabo uspeva iz uzroka tog, što narod ovdašnji u Doktorima slabo poverenje ima

14. Daje li propisane lekarske raporte: Na Srbskom jeziku prilično sočinjava

15. Na kom jeziku i kako sočinjiva raporte: na Srbskom jeziku prilično sočinjava

16. Jeli točan i sovestan u davanju raporta po Sugdejskoj struci: Do sada se dorbo pokazao

17. Ide li bolesnicima gde ga zovu, prilježno: u svako vreme ide

18. Drži li propisanu Apoteku i dijeli po taksi Lekove: Apoteku u svome radu kao i Instrumente drži i Lekove po proisanoj taksi daje

19. Je li prilježan  i ctočan u kalemljenju kravlji boginja: Jeste vrlo točan

20. Sočinjava li i podnosili uredne protokole o kalemljenjima: protokole o kalemljenjima sočinjva i podnosi uredno

21. Kakav je prema svoim bolestnicima  i voobšte s ljudima: Dobar

22. Kakav je prema svojim pretpostavljenima: Dobar

23. Kakve je naravi: Dobre

24. Ima li kakvi poroka i jeli zdrav i snažan: Nema, jeste

25. Primečenije ⁽¹⁾     

II

U nastavku rada prikazane su konduit-liste jednog broja lekara koji su radili u Timočkoj krajini krajem XIX veka.

1. Dr Miloš Kandić iz Užica, star 33 godine, oženjen.

Medicinu završio na bečkom univerzitetu gde je proglašen za doktora celokupnoig lekarstva.

Govori srpski, francuski i nemački jezik.

Kada je reč o kretanju u službi, dr Miloš Kandić je postavljen 10. II 1884. godine za fizikusa okruga užičkog, 16. X 1884. godine za fizikusa okruga podrinjskog a ukazom od 8.III 1888. postavljen je za fizikusa okruga crnorečkog gde i sada služi (7.II 1889.)

Kada je reč o izvršavanju obaveza u službi, revnosno se raspituje o bolestima i tačno daje propisane lekarske raporte,  Ide bolesnicima svagda i prilježno i vrlo je prijatan spram njih. Prema starijim je vrlo pristojan, dobre je naravi, nema poroka i zdrav je.

Međutim situacije se 1889. godine promenila, jer je rešenjem Ministra unutrašnjih dela ukoren zbog nepokornosti.  U to vreme često poboljeva.

Iz drugih dokumenata se vidi da je dr Miloš Kandić bio jedna priliučno neprilagodljiva osoba. Na aktivnosti tadašnje zdavstvene službe i rad lekara gledao je kritičnim okom i želeo da se situacija promeni. Zbog toga se zavadio i sa vlastima i počeo da ne izvršava naredjenja. Moguće je da se to dešavalo u vrema kada je bila u toku reforma zdravstvene službe pa je dr Miloš Kandiće hteo da se nametne i privuče pažnju na sebe.

2. Dr Nikola Gavrilović, 37. godina, iz Carigrada, sreski lekar, oženjejn i ima petoro dece. Medicinu završio na vojnom medicinskom fakultetu u Carigradu gde je dobio diplomu doktora medicine i hirurgije.Tri godine je služio kao bolnički lekar u aleksinačkoj okružnoj i beogradskoj državnoj bolnici. Govori sprski, francuski, jermenski, turski i grčki jezik.

Kada je reč o kretanju u službi 7. XII 1886. godine postavljen je za sreskog lekara sreza svrljiškog okruga,  knjaževačkog do 8. VIII 1888. kada prelazi u Banju.

Kada je reč o izvršavanju lekarskih obaveza, „raspituje se o bolestima, prema starijima je poslušan, prema bolesnicima dobar i blag, nema poroka, zdrav je i snažan⁽²⁾“.

3. Dr Jovan Maksimović,  iz Bele Crkve u Banatu, 38. godine, oženjen i ima jedno žensko dete.

Medicinski fakultet je završio na Bečkom univerzitetu i dobio diplomu „doktora celokupnog lekarstva“. Govori srpski, nemački i mađarski.

Kada je reč o kretanju u službi, od 1. II 1879. godine do 30. X 1880., bio je lekar sreza karanovačkog. Kao lekar smedervske opštine radio je od 1. V 1881. do 30. X 1884. godine. Ukazom od 4. VIII 1884. godine, postavljen je za sanitetskog kapetana i na toj dužnosti ostao do 11. XII 1884. godine. Ukazom od 18, I 1885. godine postvaljen je za lekara Sreza zaglavskog a ukazom od 18. V 1885. godine postavljen je okružnog fizikusa knjaževačkog okruga. Plata mu je bila 3 000 dinara.

Kada je reč o njegovim lekarskim i ličnim osobinama u konduit listi stoji sledeće: o bolestima se raspituje vrlo tačno i potpuno savesno, bolesnicima ide vrlo prilježno i rado, vrlo je pažljiv, raporte podnosi revnosno, osobito je razborit i umešan, samo kako se poželeti može. Veoma učtiv, naravi je vrlo dobre, kao što školovanom čoveku i lekaru dolikuje. Potpuno je zdrav i snažan.

4. Dr Jovan Jovanović, iz Smedereva, 44 godine, neoženjen. Kao državni pitomac zavšrio je lekarske nauke na Bečkom univerzitetu i dobio diplomu „doktor celolupnog lekarstva“. Govori srpski i nemački.

Kada je reč o kretanju u službi, 10. XI 1885. godine postavljen je za lekara sreza zaglavskog sa godišnjom platom od 2250 dinara.

Kada je reč o vršenju dužnosti za bolesti se raspituje i ispituje ih dobro, ide svakom bolesniku, tačan je i vrlo savestan, pažljiv i prilježan, izveštaje podnosi uredno, prema pretpostavljenima dobar je i uslužan i učtiv. Dobre je naravi, poroka nema, veoma je snažan i zdrav⁽³⁾.

5. Dr David Rozenberg, iz Dobre (Najhauz) u Mađarskoj, 43. godine,, oženjen ima troje dece. Medicinski fakultet završio u Beču a na ispitu koji je položio u Jani, dobio diplomu „celokupnog lekarstva“.

Po završerku studija zaposlio se i proveo u radu 2 godine, tamo u državnoj bolnici. U Beogradu je položio državni ispit. Govori srpski, nemački, madžarski i francuski jezik.

U Srbiji služi od 1877. godine. Prvo je bio kontraktualni lekar u Brzoj Palanci, a 1882. godine kao kontraktualni lekar sreza porečko-ključkog, okruga krajinskog.

U konduit listi dr Davida Rozenberga, o njegovim lekarskim karakteristika stoji sledeće: o bolestima se raspituje i ispituje ih. Lekarske raporte sačinjava i podnosi uredno,  revnosno i propisno. Tačan je i savestan. Bolesnicima ide vrlo prilježno i sa njima postupa pažljivo. Protokole kalmljenja podnosi uredno. Blage je naravi. Nema poroka, zdrav je i krepak⁽⁴⁾.  

6. Dr Pavle Katanić, iz Vinkovaca u Slavoniji, 49 godina. Oženjen ima četvoro dece. Lekarske nauke završio u Pešti, ima diplomu magistra hirurgije i babičluka. Praktikovao je nekoliko meseci u Vinkovcima. Govori srspki, nemački i madžarski jezik.

Kada je reč  o kretanju u službi, služio je prvo kao lekar u varoši Negotinu. Od 4. V 1792. do 15. III 1881. godine) 8 godina i 10 meseci. O bolestima se raspituje i ispituje ih. Raporte lekarske podnosi uredno. Tačan je i savestan. Bolesnicima ide prilježno. Pažljiv je. Podnosi uredno protokole kalemljenja. Prijatan je i učtiv naspram bolesnika. Učtiv i prijatan prema starijima. Blage je naravi. Nema poroka. Zdrav je i snažan.

7. Dr Đoka Filipović, rođen u Hercegovini, odrastao u Srbiji. Ima 35. godina. Medicinske nauke završio na moskovskom univerzitetu kao lekar „celokupne medicine“.

Kada je reč o kretanju u službi, prvo je radio u glavnoj niškoj bolnici, posle II balkanskog rata služio je u ruskoj vojsci u Jašu, u špitalu No 45 u Voronješkoj guberniji. Služio je u Bugarskoj kao okružni i vojni lekar i 4 godine u Crnoj Gori kao okružni lekar. Govori srpski, bugarski i ruski. U Srbiji je služio kao sreski lekar sreza ključkog od 9. VIII 1889. do 1. X 1889. godine kao sreski lekar sreza ključkog a od 1. X 1889. godine postavljen je za lekara sreza porečkog.

Kada je reč o njegovim lekarskim obavezama i sposobnostima u konduit-listi stoji da bolesti brižljivo i pažljivo ispituje. Bolesnicima ide uvek brižljivo, na vreme i tačno. Tačan je i savestan u davanju lekarskih raporta po sudskim delima.  Predusretljiv je i uslužan. Učtiv je prema starijima. Dobre je naravi. Nema poroka. Potpuno krepak i zdrav.

III

Ovaj rad je ispunio svoj istroijsko-medicnksi cilj da osvetli medicinsku prošlost Timočke krajine, posebno likove lekara koji su u teškim uslovima obezbeđivali zdravstvenu zaštitu stanovništva i doprinosili sigurnosti hvatajući se u koštac sa najtežim zaraznim bolestima za koje nije bilo leka, često pobeđujući predrasude i sujeverja.

Citirani izvori podataka:

1. Dragam M. Ivanović Šakabenta: 150 godina bolnice u Knjaževcu, Knjaževac 2001.