Dr Miloš Kandić orkužni fizikus u Knjaževcu pokreće incijativu za reviziju Vladanovog zakona i reformu bolnica u Srbiji 80-ih godina XIX veka

 Na osnovu raspoloživih podataka o životu starih lekara u Timočkoj krajini bilo je moguće opisati događaje vezane za život i rad dr Miloša Kandića.

I

Na osnovu raspoloživih podataka o životu starih lekara u Timočkoj krajini bilo je moguće opisati događaje vezane za život i rad dr Miloša Kandića.

Dr Miloš kandić je sigurno lekar sa biografijom koji se nije zadiovljavao samo izvršavanjem svojih svkodenvnih dužnosti i obaveza, već je hteo da postigne više, skrećući tako pažnju na sebe i izavivajući nezadovljstvo i otpor kod pretpostavljenih u svojoj okolini. Tako je 6. januara 1889. godine, kao fizikus okružja knjaževačkog napisao jedno pismo u kome traži da se drugačije rukovodi okružnom bolnicom i da se rad okružnih bolnica reformiše.

„Naše okružne bolnice i rukovanje sa njima trebalo bi drugačije urediti, da one na većoj visini stoje nego li sada; da se njima pridodadu svi oni uslovi bez kojih ne može biti nege i lečenja prema pravilima nauke i bez kojih će naše bolnice valjda u hrđavom glasu stajati kod našeg naroda te će se i dalje radije lečiti travama, molitvama, vradžbinama i td. Nego li što će bolnicu potrebiti“⁽¹⁾. Zanimljivo je njegovo mišljenje u ovom pismu da bi bolnice trebalo da budu „utočište nevoljnicima i najimućnijih klasa ljudima ne samo krajnje sirotinje kao do sada“⁽²⁾.

Dalje, u pismu, Dr Miloš Kandić navodi da bi trebalo dobro urediti i opremiti okružne bolnice jer nema sreskih i da bi trebalo pokloniti pažnju lekarskom kadru. „Svima bolnicima u Srbiji koje imaju prosečno dnevno 20 do 30 bolesnika treba postaviti lekara koji bi ukazni činovnici bili sa platom sreskih lekara“.  

Kao što je pomenuto, dr Miloša Kandić je 1889. godine kažnjen ukorom zbog neposlušnosti, pošto se tri puta oglušio o naredbe okružnog načelstva u Knjaževcu⁽³⁾. Mesec dana kasnije načelstvo okružno priprema projekat za izgradnju okružne bolnice u Knjaževcu. Te godine je Miloš Kandić bio upravnik bolnice u Knjaževcu! Bolnica u Knjaževcu bila je opterećena velikim brojem bolesnika od sifilisa čije lečenje nije bilo jeftino. Zato je te godine dr Miloš Kandić tražio povećanje cene lečenja. U to vreme cene lečenja sifilitičara u Negotinskoj bolnici bilo je 2 dinara a u Zejčarskoj 1,5 dinar dnevno. I u Ćupriji je bilo slično stanje, pa se zbog velike cene bolničkog dana „plaše bolesnici i da dođu u bolnicu, ne znajući koliko će vremena bolovati te će tako narasti cifra bolničkog dana preko sume kojom mogu raspolagati“. U to vreme iz ministratsva privrede saznajemo da je siromašnim smatran onaj koji ne plaća više od 10 dinara poreza godišnje. Kada je reč o dr Milošu Kandiću i knjaževačkoj bolnici, reklo bi se situaciji, traženje povećanja bolničkog dana nije bilo popularno, ali je broj bolesnika od sifilisa koje je trebalo lečiti bio sve veći. Izlaz iz situacije tražen je i u kreditima.

Kakava je situacija bila u Knjaževcu može se videti iz jedne molbe bolničke uprave Načelstvu okruga knjaževačkog:

„U ovom kraju postoji jedna okružna bolnica koja prima sve bolesnike iz celog okruga u kome najviše „sifilisa“ već izolovani imade. Ova se bolest iz godine u godinu sve više širi, iz jednog zaraženog sela u drugo obližnje nezaraženo selo svima mogućim neposrednim i posrednim putevima kojima se ona rasprostire. Kako u srezu svrljiškom, a tako i u srezu zaglavskom koji je u većini svojih opština sisfilisom zaražen  – nema sreskih bolnica, te se sifilitična lica iz okruga leče izključivo samo u okružnoj bolnici ili kao ambulantni dolaze i  lekove kućama nose.“

„Pa i taj srazmerno mali deo od ogromnog broja zaraženih lica, što se u bolnici leče, zadaje jednom lekaru i suviše posla sa primanjem i optuštanjem bolesnika, sa zavođenjem bolesničke administracije da je za taj posao posao sadanji ekonom dosta nevešt, ali je inače vrlo pošten i veran čovek, - te se time njemu oduzima vreme za racijonalniju negu nad bolesnicima, kao na napr. Laringoskopiranje, rinoskopiranje koje za sada svojim instrumentima vršim, kada mi vreme zadovoljava. Zbog toga uprava bolnice učtivo predlaže Načelstvu da poradi kod G. Ministra  da se ovoj bolnici odredi još jedan sposobni lekarski pomoćnik koji će upravniku bar poslove oko administracije štedeti i sam ih vršiti“.⁽⁸⁾

Iz opširne molbe upravnika bolnice dr Miloša Kandića Načelstvu knjaževačkog orkuga vidi se da postoje ozbiljni problemi u njegovom radu i u radu bolnice kako organizacioni tako i tehnički i kadrovski. U svojoj molbi on predlaže mere kojima treba da se proširi rad kako bolnice u Knjaževcu tako i onih u okolini i da se zapošljavanjem novog osoblja poboljša lečenje obolelih od sifilisa:

„Samo u slućaju ako Gospodim Ministar namerava što pre lekara postaviti za srez svrljiški pa još više ako se jedan raniji službeni predlog potpisanog usvoji na nadležnom mestu tj. da se i za srez zaglavski bolnica u Novom Hanu podigne, gde se nalazi  jedna prazna i udobna državna zgrada za bolnicu - onda će se smanjiti broj bolesnika u ovoj okružnoj bolnici i u tom slučaju neće ni lekarski pomoćnik trebati.  Dalje se navodi da je te godine u ambulantama izvršeno 1100 pregleda a bolesnicima su i lekovi izdavani, a u bolnci je bolovalo 443 lica“. ⁽⁴⁾ Molbu je potpisao dr Miloša Kandić, upravnik knjaževačke bolnice.

Ministartsvo unutrašnjih dela je 24. jula 1889. godine odgovorilo Načelstvu okružja knjaževačkog ali usmeravajući pažnju na srez svrljiški gde bi postavljanje lekara omogućilo da se leče oboleli od sifilisa u tom kraju. Na kraju akta Ministarstva unutrašnjih dela stoji da u početku rada bolnice u Dervenu, „mogle bi se stvari dobiti iz knjaževačke bolnice na posudu ili nabaviti iz sanitetskog fonda“.⁽⁵⁾ Dr Kandić je to odbio jer ih tamo ima nedovljno „ili su stare, istrošene i neupotrebljive“ i tako pao u nemilost vlasti.

U to vreme okružne bolnice u Srbiji delile su u dva reda: u I red dolaze okružne bolnice u Nišu,  Kragujevcu, , Zaječaru i Čačku,  koje su mogle imati najmanje 100 postelja bolnice i  sledeća odeljenja: unutrašnje, hirurško, odeljenje za porodilje i ženske bolesti i odeljenje za zarazne bolesti. U II red dolazile su ostale okružne bolnice. O okružnim bolnicama upravo piše dr Miloš Kandić iznoseći svoje mišljenje da bi „rukovanje sa njima trebalo drugačije urediti, da one na većoj visini stoje nego li sada, da se njima pridadu svi oni uslovi bez kojih ne može biti nege i lečenja prema pravilima nauke i bez kojih će naše bolnice vazda u hrđavom glasu stajati kod našeg naroda, te će se i dalje radije lečiti travama, molitvama i vradžbinama i td. nego što će bolnicu potrefiti“.⁽⁶⁾

Znimljivo je mišljenje koje bolesnike treba lečiti u bolnici. U svome pismu on kaže da „naše bolnice treba da budu utočišće nedovoljnicima iz najimučnije klase ljudi, a ne samo krajnje sirotinje kao do sada!.⁽¹⁰⁾

Pišući o tome kakve okružne bolnice treba da budu dr Miloš kandić kaže da ih „treba reformisati“ a za svoje angažovanje u tom smislu smatra da je mu je „čast i dužnost“ da radi na reviziji sanitetskih zakona i propisa tog vremena.

U tom smislu Dr Miloš Kandić nastavlja da iznosi svoje predloge o reformi bolnica u Srbiji imajući u vidu da se to odnosi i na bolnicu u Knjaževcu čiji je bio upravnik. „Naše okružne bolnice treba reformisati tim pre, što sreske bolnice nema, niti je u izgledu da će se i za 100 godina podići (ovde se misli na bolnicu u Knjaževcu i Dervenu, jer je bolnica u Knjaževcu nekoliko puta prekidala da radi a 1876. godine bila je spaljena u ratu sa Turcima) pri našim današnjim siromašnim skromnim socijalnim uslovima. A kako sa se reformišu? “⁽⁷⁾ - postavlja pitanje Dr Kandić i odmah u nastavku pisma daje odgovor pišući o lekarima i njihovom radu.

„Svima bolnicama u Srbiji koje nemaju prosečno dnevno 20 do 30 bolesnika treba postaviti lekara koji će kao ukazni činovnik biti sa platom sreskih lekara. Njima bi dužnost bila da se isključivo bave bolnicom, da u njoj stanuju ako već u bolnici nema mesta i u ime stana dati im dodatak u novcu. Samo tako mogli bi lekari bolnice dražati u redu kao što treba. kontrolisati ga neprekidno rad bolničara, a i svoje bolesnike. Te neprekidne kontrole nema nigde sada ni jedna bolnica u Srbiji, a iz svoga iskustva znadem kada sam se kao fizikus u okrug udaljavao pa opet kroz dan, dva vraćao se, često sam nalazio kod bolesnika prolive, reumatične groznice i egzarcerabaciju njihove bolesti samo zato što bolničari nisu pazili da goli i bosi napolje u nužnik izlaze“.⁽⁸⁾

Dr Miloš Kandić je znao da je broj lekara u Srbiji mali, pa kao pravi reformator vidi šansu za prevazilaženje nedostatka lekara u njihovom preraspoređivanju u odnosu na terirtoriju i drugačiju raspodelu poslova. On predlaže da svaka okružna bolnica ima svog lekara a da se okružnim fizikusima, koji su bili za rad bolnica zaduženi, po okrugu uskrate. Rešenje vidi u tome da sreski lekari izlaze na teren, pa kako piše „makar i dva sreza došlo na jednog sreskog lekara“.⁽⁹⁾ Kako je orkužni lekar izlazio na teren sreski lekari nisu imali mnogo posla pa su čak i besposleni sedeli,  a okružnim fizikusima je pao veliki teret na pleća. Dr Miloš Kandić, navodeći primere Užica, Čačka i Kruševca kaže da su u tim mestima orkužni lekari ostavljali svoj položaj i odlazili u sreske lekare. Po njegovom mišljenju fizikusi „treba da su uvek u okružnoj varoši, u svojoj kancelariji, pri načelstvu i u bolnici i nigde drugde“.⁽¹⁰⁾

Dr Miloš Kandić se zalaže i za izmenu bolničkih pravila da upravnik bolnice i načelnik orkužja mogu smanjiti prosečnu cenu koštanja lečenja ako nađu da je velika „a iz tog razloga da se ne bi narod odbijao od bolnice zbog velike cene“.⁽¹¹⁾.

Imajući u vidu član 17. sanitetskog zakona u kome se govori o cekcijama piše da je „svaka policajna vlast dužna da overi svaki račun lekarev“, iz tog razloga što su policajne vlasti pogrešno tumačili taj član. a ono što nije odgovaralo lekarima je što su morali da čekaju na overu pa tako i na naplatu računa.

Pod tačkom 5. u svome pismu dr Miloš Kandić piše o profilaktičnim merama i kako se one sprovode u praksi. Kritikuje rad načelnika i načelstva. Polazeći, kako sam kaže od svoga 5-ogodišnjeg iskustva „sve profilaktičke mere koje sam naređivao prilikom mojih izlazaka u sela zbog raznih endemija ili epidemija, nije imao ko da izvrši. Ni sreske ni opštinske vlasti skoro ništa činile nisu. Sreski načelnik preda moj nalog sesokom kmetu, a seoski kmet će ga pročitati ili ne pročitati na zboru, i to je sve. A da se ono izvrši što je pročitano, kao dezinfekcija zaražene kuće, izolisanje ukoliko je moguće prema mesnim prilikama i td. to bože – sačuvaj, niko ne izvrši i niko ne kontroliše Sva moja obaveštenja i napori u tom pogledu bili su uzaludni. Više puta sam i stražu određivao oko zaraženih kuća, ali naskoro saznao sam da su i sami stražari išli u zaražene kuće (sa velikim boginjama) i pili i jeli sa bolesnicima?! “.⁽¹²⁾ U ovakvom slučaju neizvršavanja sanitetskih naredbi dr Miloš Kandić se zalagao za velike kazne za kmetove i stražare, ali je to bilo teško u praksi sprovesti i skoro neizvedivo.

Na kraju pisma on se protivi ukidanju dnevnice od 6 dinara za lekare koji vrše kalemljenje dece u srezovima ili u okrugu jer smatra da je pelcovanje „vrlo trudan posao“ jer se u svaku opštinu mora tri puta ići. Ponekad je potrebno da lekari i više nedelja radi vakcinacije provedu na terenu i tamo svu platu potroše a kada se vrate nemaju šta da prime.

II

Imajući u vidu sve ove događaje i pokušaje dr Kandića da svojim predlozima poboljša rad bolnica i lekara pa čak i da se usudio da predloži reviziju  Vladanovog zakona o uredjenju sanitetske struke iz 1881. godine i reformu upravljanja i rada bolnica, kritikujući postojeće stanje i činovničku nedisciplinu u izvršavanju sanitetksih propisa, Dr Miloš Kandić je morao dospeti u neprilike i konflikt sa tadašnjom administracijom kako u okrugu i srezovima tako i šire. Došao je u pitanje i njegov dalji opstanak u Knjaževcu, pa je Dr Kandić izlaz tražio i odlasku iz Knjaževca. Molio je da ga postave za lekara u Banji aleksinačkoj.

Na osnovu postojeće oskudne i nepotpune arhivske građe nije bilo moguće preciznije pratiti do kraja sudbinu dr Miloša Kandića, osim da je počeo da poboljeva a zatim i da je pokušao samoubistvo. 

Izvori i literatura:

     1. AS, MUD S, Sr XI b/ R 445/  89.

     2. isto,

     3. isto,

     4. isto,

     5. isto,

     6. isto,

     7. AS, MUD S, D.P. 4756/22.VII 1898. godine

     8. AS, MUID S, SF XI, B/445/89.

     9. isto

  10. AS, MUD S, S 4749/ 24 juli 1889. godine.

  11. isto,

  12. isto,