Бројно стање народа

У Србији први попис извршен је 1834.године, а засебан одељак за прикупљање статистичког материјала у Краљевини основан је 1862. (Јакшић, касније Богољуб Јовановић начелник). У делу Природни прираштај становништва Србије и његов биотички значај проф. Милан Јовановић Батут се запитао: Да ли је и колико на здравствено унапређење и бројно кретање нашег становништва утицало доношење Санитетског закона 1881. године?. Зато је посебно анaлизирао здравствено унапређење и бројно кретање нашег становништва последњих двадесeт година 19. века. Заузет другим пословима, а неко време спречен и болешћу, публиковао је ову расправу 1932. године.

Године 1900. Србија је имала 2 500. 000 становника. Бројно стање се четири пута увећало у првих 66 година пописивања. Демографско проучавање народа у Краљевини Србији на прелазу 19. у 20. век садржавало je: погодбе за живот, живот народа, боловање, умирање и културу. Проф. Милан Јовановић Батут тада је забежио: Стална је вредност једне државе ипак само у вредности њезиних грађана. Писао је о физичким особинама подмлатка и њиховом здрављу користећи опис ђака и војника који је дао др Михaјло. Марковић: Једни и други већином су мали, кржљави, неразвијени, упалих прсију, савијени и слабе кичме, погурени, а лица бледа и упалих образа. У Народној скупштини осамдесетих година 19. века, др Владан Ђорђевић, писац Закона о уређењу санитетске струке рекао је и ово: Кад бих могао да вам изнесем све протоколе свију наших регрутних комисија, ви би се ужаснули од оне огромне масе двадесетогодишњака који су се морали огласити за неспособне.

Да потсетимо да је у Хрватској уред за службену статистику основан 1875. године, а у Босни служба статистике основана 1894. године.

Народна српска изрека каже: Народ који се не сећа историје не види пут којим иде. А друга опет ово: Једна несрећа никад не иде сама. Почетком двадесетог века српски народ је страдао у неколико ратова. За време Првог светског рата Србија је била земља смрти и држава у егзилу а трећина народа се преселила на небо. Одељење за виталну статистику Републичког завода за статистику, како извештава Политика од 28. септембра 2006, доноси податке о негативном природном прираштају у 2005. У Војводини је такво стање од 1989, а у централној Србији од 1992. године. Сада је дванаест сати и пет минута за дефинисање државне стратегије и политике у области демографије опомиње Републички завод.

Политика истовремено коментарише да је природни прираштај код Француза позитиван и наводи утицај емиграната на ту појаву. Запитах се како је у Француској некада било. Проф. Милан Јовановић Батут је 1932. писао: Француска је већ од ранијих времена једна од најнапреднијих, најбогатијих и најмоћнијих држава целога Света. Па ипак сад већ с правом почиње страховати за свој супериоритет у међународном положају. Узрок томе страховању лежи поглавито у томе што бројно не напредује. Моћна и народом богата Француска почела је страховати због застоја у природном прираштају.

Француска је у време Луја XIV представљала 38% целокупног европског становништва, уочи велике Француске револуције 25%, после битке код Ватерлоа 1815– 21%, после рата са Немачком 1872 – 15%, а 1900. још мање – 11%. У милионима број становника 4 тадашње европске велесиле изгледао је овако: Француска је 1700, имала 20 милиона, а 1896. године 38,2 милиона становника. Истовремено, у Великој Британији је било 8–10 милиона 1700, а 39, 5 милиона 1896.године. У Немачкој је бројно стање било у великом порасту па је од 19 милиона становника 1700. број становника порастао на 52,7 милиона.Русија је 1896. била бројно највећа европска држава са 116 милиона. Но, вратимо се Француској. Бројно опадање је у Француској захватало све већи број области. Године 1896. опадало је у 29 а порасло у 58, а већ на следећем попису 1891. број становника се смањио у 55 а порастао у 32 департмента или области.

Европа је 1800. имала 187 милиона становника, 1850. укупно 260, а 1900. број Европљана се попео на 400 милиона. Професор закључује: Рађање је у многим другим европским државама већ током 19. века почело опадати. Према овим подацима у Немачкој се дневно рађало 1600 душа више него у Француској. Немачки војсковођа Молтке с пуним правом је могао рећи: Француска у борби са Немачком губи сваки дан по једну битку.

Француски демограф Друино упућује свом народу и надлежним факторима ове речи пуне жарког патриотизма, али пуне и оправданог прекора и бојазни. Преносимо их онако како их је професор забележио: Радо бих себе уверио да нам демографски положај није очајан и назирао будућност у мање суморним бојама; волео бих да сам убеђен, како ми очеви породица из генерације, зреле годинама, нећемо нашим синовима у наследство оставити земљу ослабљену у њеним соковима, у њеној живој снази исцрпљену. Ја бих хтео да нам они не могу пребацити кад куцне час несреће, да смо превидели опасност која им прети више него нама самима или да нисмо све учинили не би ли је отклонили.

Утврђено je да се 1872. у Француску, нарочито северну, доселило око пола милиона странаца – махом Немаца и Талијана. Знаменити француски национални економиста Леро Болије је упозоравао: Ако пак бројно стање (природни прираштај) и даље остане на тој мери онда се Француска од коначне пропасти може сачувати само досељавањем, а то ће рећи губитком своје народности. Слично је написао и Друино: Констатујући најезду странаца, који без престанка умножавају колоније, спроведене код нас на северу, истоку и југу, од којих се више не можемо ослободити, моје ме сумње не остављају, мој страх расте.

Српска народна изрека каже: Време се не мери цифрама него делима. Tреба послушати знак за узбуну Републичког статистичког завода: Србија лагано одумире јер по оној нашој народној: Истину да затрпаш и највећом планином она ће нићи Напослетку, промислимо о речима далекогледог Андрића: Мудар је онај који појаве света око себе не гледа никад издвојене и усамљене, него повезане што је више и шире могућно са свим осталим што се у свету јавља и дешава. То, наравно, није цела мудрост живота, али је свакако један од услова за њено постизање.

Др Славица Жижић-Борјановић

< Prethodna		Sledeća >