ОБНОВА ГРОБЉА  ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ У ХРИСИ[1]

        Књига о војном хирургу др Михаилу Петровићу и санитетским збивањима на Солунском фронту, судећи према броју приказа, дочекана је у јавности скоро ћутке⁽¹⁾. Али, заслугом уредника Документарног програма  РТС-а, редитеља Тање Феро и новинара Горана Мицића, насталa je замисао о телевизијском филму „Легенда о Драгоманцима“. Потоњи наслов не противуречи првом. Српска армијска болница у Драгоманцима (данас, Апсалосу) одиста беше легендарна. Но, легенда је и начин одбране од заборава, када хисториографија не проговара. Радио Телевизија Србије, према том пројекту, ускоро предложеном, ниje испољилa посебну пажњу. Прихваћен је, али је и предочено – „новца нема“. То је значило: „Заборавите Северну Грчку!“ Неважно је, има ли овакав, од почетка аљкав однос везе са „судбоносним“ питањем?! Да ли је РТС још увек „легло национализма“, или није; да ли је срећоносно успела да се отараси навике „подгревања митова српске прошлости?“ Реч беше о невеликом новцу, али још више о стручној загонеци. Могу ли се избећи локалитети: Микра, Василика, Солун, Вертекоп, Водена, Драгоманци, и покупити крхотине, па да се то што потом без њих настане, назове документарном творевином? Тек, отишло се тамо, после силних мука и натезања, уз помоћ других.⁽²⁾

Брана Димитријевић и Милорад Радевић, историчар, у Архиву САНУ. Завршница одгонетања Петровићевог дневника:

        Гробље „Тимочке дивизије“ се ни у дневнику Петровића, а ни у књизи  не помиње, већ кao чесма-задужбина коју су на путу за Суботско подигли Тимочани. Српско гробље у Слатини (од Драгоманаца удаљено десетак километара), под тим називом je обележено на топографској карти некадашње ЈНА. Остало је учинио предосећај. Потреба за том картом потицала је, опет од околности да су некадашњи словенски топоними замењени грчким, а на карти беху заступљене обе варијанте.